Back

ⓘ 1853. Ovo je članak o godini 1853. Godina 1853 bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 ..



                                     

ⓘ 1853

Ovo je članak o godini 1853.

Godina 1853 bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

                                     

1.1. Događaji Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

  • 12. 1. - Tajpinška vojska zauzela Wuchang u provinciji Hubei, imaju kontrolu nad gornjim Jangceom.
  • 21. 1. - U Berlinu osnovano luteransko-evangelsko društvo Jerusalemsverein.
  • 13. 1. 1. 1. po j.k. - Dubrovački sveštenik Georgije Nikolajević dobija brilijantski prsten od ruskog cara zbog čega je stavljen pod policijsku prismotru.
  • 19. 1. - Praizvedba Verdijeve opere Il trovatore u Rimu.
  • januar-februar - Crnogorsko-turski rat 1852–1853. Između ostalog, Omer-paša tokom devet dana opsedao u Ostrogu Crnogorce na čelu sa vojvodom Mirkom Petrovićem Njegošem manastir opljačkan, Vasilijeve mošti bile na Cetinju do proleća. Đorđe Stratimirović poslat kao austrijski poverenik u Crnu Goru.
  • 20. 1. - Britanci proklamovali aneksiju burmanske provincije Pegu, koju nazivaju Donja Burma.
  • 6. 1. - Osnovana Despotovica od 1859. Gornji Milanovac.
  • 8. 1. - Tajpinški ustanak: Zeng Guofanu naređeno da pomogne guverneru Hunana u borbi protiv pobunjenika - okupiće armiju Xianga.
  • 6. 1. - Železnička nesreća kod Andovera: u vozu u kojem je bila i porodica novoizabranog američkog predsednika Piercea, jedina žrtva je njegov sin.
  • 9. 1. - U razgovoru sa britanskim ambasadorom, ruski car Nikolaj I upotrebljava izraz "bolesnik" u vezi Osmanskog carstva; u narednih mesec dana Britanci stiču utisak da Rusija želi rasparčavanje Turske.
  • 17. 1. - Britanska Kolonija Novi Zeland dobija samoupravu, ove godine sprovedeni i prvi skupštinski izbori.
  • 30. 1. - Francuski car Napoleon III se oženio sa Eugénie de Montijo.
  • 28. 2. - Ruski knez Aleksandar Sergejevič Menjšikov stigao ratnim parobrodom "Gromonosec" u Galatu, u diplomatskoj misiji na Visokoj porti: zahteva protektorat nad 12 miliona pravoslavnih hrišćana i kontrolu nad crkvenom hijerarhijom, pristup svetim mestima u Palestini u zamenu za tajni vojni savez; ubrzo iznudio smenu pro-francuskog ministra inostranih poslova.
  • 18. 2. - Atentat na Franju Josipa: mađarski nacionalista pokušao ubiti cara u Beču.
  • 12. 2. 31. 1. po j.k. - Austrijski izaslanik gen. Lajningen predao Turskoj ultimatum da obustavi dejstva protiv Crne Gore.
  • 2. 2. - Patentom cara Franje Josipa službeno ukinuta crkvena desetina u Hrvatskoj se ne ubire od 1848.
  • mart - Osnovana Levi Strauss & Co.
  • 4. 3. - Franklin Pierce postaje 14. predsednik SAD do 1857.
  • 26. 3. 14. 3. po j.k. - Ilija Garašanin na ruski zahtev smenjen s položaja knjaževskog predstavnika predsednika vlade, nasleđuje ga Aleksa Simić.
  • 7. 3. - Papskom odlukom obnovljena katolička hijerarhija u Holandiji pet dijeceza - premijer Johan Rudolph Thorbecke to prihvata što izaziva Aprilski pokret i njegov pad.
  • 25. 3. - Francuska flota krenula iz Toulona ka Egeju.
  • 6. 3. - Praizvedba Verdijeve opere La traviata u Veneciji.
  • mart - Belfiorski mučenici: Austrijanci pogubili još četvoricu italijanskih patriota u Mantovi, pored petorice u decembru.
  • 20. 3. - Tajpinški ustanak: velika pobunjenička vojska zauzima Nanking.
  • mart - Turci proglasili amnestiju u Crnoj Gori i Hercegovini.
  • 2. 3. - Zakonom uvedena agrarna reforma u Hrvatskoj, otkupljivanje feudalnih prava, sitno plemstvo siromaši i traži državnu službu.
                                     

1.2. Događaji April/Travanj – Jun/Lipanj

  • 18. 4. - Umro potpredsednik SAD William R. King - predsednik Pierce neće imenovati novog, što ga čini jedinim predsednikom bez potpredsednika.
  • 16. 4. - Početak Indijskih železnica: otvorena linija Bombay-Thane, dužine 36 km.
  • 23. 4. kalendar? - Ustanovljeno crnogorski Orden Knjaza Danila I.
  • 21. 5. - Knez Menjšikov napustio Tursku; pod britanskim uticajem, sultan odbacuje ruske zahteve.
  • maj - U Londonskom zoo vrtu otvoren prvi javni akvarijum.
  • maj - Epidemija žute groznice u New Orleansu od koje će stradati oko 7.800 ljudi.
  • 1. 5. - U Srpskoj Vojvodini i Tamiškom Banatu stupio na snagu Opšti austrijski građanski zakonik. Takođe ove godine stvoreno namesništvo kao centralni organ vlasti u Vojvodini; viša zvanja zauzimaju Nemci i germanizovani Česi.
  • 1. 5. - Donesen prvi ustav Argentine - federacija sa značajnom autonomijom provincija buenosaireska provincija pristupa tek 1859.
  • 27. 6. - Tajpinške severne ekspedicione snage uspele preći Žutu reku.
  • 5. 6. - Britanska flota poslata u turske vode, u zaliv Bešik pred vratima Dardanela.
  • 22. 6. - Georges Eugène Haussmann postavljen za prefekta departmana Sena, car Napoleon III ga zadužuje da Pariz učini zdravijim, prohodnijim i veličanstvenijim → Haussmannova rekonstrukcija Pariza.
  • jun - oktobar - Imam Šamil ratuje protiv Rusa u Dagestanu, kako bi sprečio koncentraciju protiv Turske.
                                     

1.3. Događaji Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

  • 2. 7. - Nakon neuspele Menjšikovljeve misije, ruski car šalje vojsku u Moldaviju i Vlašku okupacija traje do jula 54.
  • c. 25. 7. - U Kaliforniji ubijen bandit, ili meksički patriota, Joaquin Murrieta.
  • 27. 7. - Fizički slabi Tokugawa Iesada postaje novi tokugawski šogun Japana do 1858 - počinje Bakumatsu, završni period šogunata 1853-67.
  • 14. 7. - U njujorškoj verziji Kristalne palate otvorena Izložba industrije svih nacija traje do 14. nov.
  • 28. 7. - Velike sile sastavile Bečku notu: sultan će reafirmirati ugovore iz Jedrena i Kučuk Kajnardže, a Rusija i Francuska će garantovati njihovo ispunjavanje - ruski car prihvata ali ne i sultan.
  • 8. 7. - Perryjeva ekspedicija otvara Japan: komodor Matthew C. Perry stigao u Tokijski zaliv - nakon pretnje silom uspeva da 14. 7. preda pismo od predsednika Fillmorea, najavljuje da će se vratiti sledeće godine s većom eskadrom.
  • leto - Pokret srpskih seljaka na konfiskovanim imanjima Husein-kapetan Gradaščevića u bosanskoj Posavini.
  • 1. 8. - Izdavač "Nevena" Mirko Bogović i pjesnik Ivan Filipović okovani i zatvoreni nakon što ih je vrhovni sud u Beču osudio na dvije godine zatvora zbog prošlogodišnje pjesme "Domorodna utjeha" bit će pomilovani sljedeće veljače.
  • 12. 8. - Ruski admiral Jevfimij Putjatin stigao u japanski Nagasaki.
  • 23. 8. - U Briselu otvorena prva međunarodna meteorološka konferencija - početak Međunarodne meteorološke organizacije.
  • 24. 8. - Prema popularnoj priči, George Crum iz Saratoga Springs, New York izmislio čips.
  • avgust - U Evropi vidljiva kometa Klinkerfues C/1853 L1, 1853 III.
  • 1. 8. 20. 7. po j.k. - Mihailo Obrenović i Julija Hunjadi se venčali u Beču.
  • 23. 9. - Britanska flota poslata u Carigrad, u podršku Turcima; u Dardanelima se nalazi i francuska flota.
  • 7. 9. - Nemački istraživač Heinrich Barth stigao u Timbuktu.
  • 19. 9. - Engleski misionar Hudson Taylor otišao prvi put za Kinu stigao u martu.
  • c. 14. 9. - Kurban Bajram - Richard Francis Burton je na hadžiluku u Meki.
  • 24. 9. - Nova Kaledonija postala francuski posjed.


                                     

1.4. Događaji Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

  • 30. 10. - Tajpinški ustanak: Severne ekspedicione snage prišle na 5 km do Tianjina.
  • 27. 10. 15. 10. po j.k. - Prvo uspešno livenje topova u kragujevačkoj Topolivnici danas Zastava Arms.
  • 4-5. 10. - Krimski rat: Osmansko carstvo objavilo rat Rusiji.
  • 28. 10. - Turci prešli Dunav iz Vidina u Kalafat.
  • 4. 10. - U SAD porinut Great Republic, najveći drveni kliper većim delom izgoreo u decembru, biće obnovljen u manjoj veličini.
  • 4. 11. - Bitka kod Oltenice u Vlaškoj je prvi okršaj Krimskog rata: Omer-paša Latas porazio Ruse.
  • 30. 11. - Bitka kod Sinopa: ruska flota uništila turske brodove u luci - casus belli za Britaniju i Francusku.
  • 3. 11. - Avanturist William Walker zauzeo La Paz u meksičkoj Donjoj Kaliforniji i proglasio Republiku Donju Kaliforniju.
  • 25. 11. - Američki kapetan John Heard otkrio Otok Heard u južnom Indijskom oceanu.
  • 15. 11. - Mladi Pedro V je novi kralj Portugala do 1861, prvi iz kuće Sachsen-Coburg-Gotha.
  • 18. 12. - Otvorena poslednja etapa železničke pruge Torino-Đenova, ukupno 169 km sa mnogim tunelima i mostovima.
  • 30. 12. - Dogovorena Gadsdenova kupovina: SAD kupuje pojas zemlje od Meksika današnji jug Arizone i jugozapad Novog Meksika radi gradnje železnice.
                                     

1.5. Događaji Kroz godinu

  • U Topčideru otvorena Zemljodelska škola do 1859.
  • Ljudevit Gaj bio hapšen zbog navodnih veleizdajničkih veza sa Srbijom.
  • "Srpske novine" feljtonizirale "Čiča Tominu kolibu".
  • Osnovana časovničarska firma Tissot.
  • U iskopu Ašurbanipalove biblioteke, Hormuzd Rassam otkrio Ep o Gilgamešu tablice preveo George Smith 1872.
  • Nauka i tehnika
  • "Zlatna godina" proizvodnje klavira: osnovane firme C. Bechstein Pianofortefabrik, Blüthner i Steinway & Sons
  • Charles Frédéric Gerhardt dobio acetilsalicilnu kiselinu.
  • Izvanredni vladin komesar u Bosni Ćemil-paša zabranjuje pravoslavcima da se nazivaju Srbi, ali bez efekta.
  • Krimski rat i Srbija: Austrija okuplja vojsku na granici a Porta krajem godine potvrđuje naročitim fermanom autonoman položaj Srbije.
  • Charles Pravaz i Alexander Wood nezavisno jedan o drugog izmislili hipodermički špric.
  • Vuk Karadžić izdao u Beču "Srpske narodne pripovijetke".
  • Formirano Prirodno-tehničko odeljenje na Beogradskom liceju.
  • Srbija dobila Zakonik o građansko-sudskom postupku - ali suđenja i dalje teku sporo a sporovi se nagomilavaju.
  • William John Macquorn Rankine pročitao On the General Law of Transformation of Energy - uveden pojam potencijalne energije.
  • Počinje kopanje uglja u Senjskom rudniku.
                                     

2. Rođenja

  • 20. 11. - Oskar Potiorek, austrougarski general, guverner BiH † 1933
  • 6. 4. - Dragutin Hirc, prirodoslovac, učitelj † 1921
  • 16. 9. - Albrecht Kossel, biohemičar, nobelovac † 1927
  • 11. 6. - Pera Dobrinović, glumac i reditelj † 1923
  • 17. 12. - Émile Roux, lekar † 1933
  • 24. 7. - William Gillette, glumac, pisac † 1937
  • 11. 9. - Katharina Schratt, glumica, družbenica cara Franje Josipa † 1940
  • 3. 6. - Flinders Petrie, arheolog, egiptolog † 1942
  • 28. 8. - Franc I, knez Lihtenštajna † 1938
  • 16. 12. - Vid Vuletić Vukasović, književnik, povjesničar † 1933
  • 31. 8. - Aleksej Brusilov, ruski general † 1926
  • 5. 10. - Andra Nikolić, srpski političar, akademik † 1918
  • 28. 8. - Vladimir Šuhov, inženjer, naučnik, arhitekta † 1939
  • 5. 7. - Cecil Rhodes, biznismen, kolonijalista † 1902
  • 28. 1. - José Martí, kubanski revolucionar † 1895
  • 21. 9. - Heike Kamerlingh Onnes, fizičar, nobelovac † 1926
  • 2. 9. - Wilhelm Ostwald, hemičar, nobelovac † 1932
  • ? - Golub Janić, srpski veletrgovac, dobrotvor, nacionalni radnik † 1918
  • 24. 3. - Đuro Arnold, književnik, filozof † 1941
  • 11. 4. - Rikard Jorgovanić, književnik † 1880
  • 13. 9. - Hans Christian Gram, bakteriolog † 1938
  • 20. 9. - Chulalongkorn Rama V, kralj Sijama † 1910
  • 29. 8. - Jovan Miodragović, prof. Učiteljske škole u Beogradu, pedagog † 1926
  • 30. 10. - Louise Abbéma, francuska slikarka † 1927.
  • 26. 12. - Wilhelm Dörpfeld, arheolog † 1940
  • 4. 7. - Ernst Otto Beckmann, hemičar, farmaceut † 1923
  • 18. 7. - Hendrik Lorentz, fizičar, nobelovac † 1928
  • 30. 3. - Vincent van Gogh, slikar † 1890
  • 28. 1. - Vladimir Solovjov filozof † 1900
  • 27. 8. - Ivan Milčetić, povjesničar književnosti † 1921
  • 23. 3. - Mozafaradin-šah Kadžar, persijski vladar † 1907
  • 17. 9. - Marko Leko, hemičar, akademik † 1932


                                     

3. Smrti

  • 3. 8. - Čolak Anta Simeonović, vojvoda iz Prvog ustanka * 1777
  • 16. 1. - Rainer von Österreich, austrijski nadvojvoda, bivši vicekralj Lombardije-Venecije * 1783
  • 21. 8. - Maria Quitéria, brazilska heroina * 1792
  • 29. 8. - Charles James Napier, britanski general, komandant u Indiji * 1782
  • 17. 3. - Christian Doppler, matematičar, fizičar * 1803
  • 23. 7. - Andries Pretorius, burski političar * 1798
  • 2. 10. - François Arago, naučnik, političar * 1786
  • 16. 11. - Franjo Kulmer, hrvatski političar * 1806
  • 5. 12. - Jovan Stejić, srpski lekar i književnik * 1803
  • 25. 12. - Joseph von Radowitz, pruski general, političar * 1797
  • 15. 11. - Marija II, kraljica Portugala * 1819
  • 28. 4. - Ludwig Tieck, književnik * 1773
  • 15. 12. - Georg Friedrich Grotefend, lingvista * 1775
  • 3. 6. - Cesare Balbo, italijanski političar i pisac * 1789
  • 27. 7. - Tokugawa Ieyoshi, japanski šogun * 1793
  • 30. 6. - Branko Radičević, srpski pesnik * 1824
                                     

4. Reference

Literatura
  • Peta knjiga prvi tom V-1
  • Rudolf Horvat hr Wikisource: Najnovije doba hrvatske povjesti/Prelom s Ugarskom
  • Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters. Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing; 1 January 2009. ISBN 978-1-4381-1025-7.
  • Peta knjiga drugi tom V-2
  • Šišić, Ferdo. Povijest Hrvata Pregled povijesti hrvatskoga naroda 1526 1918. drugi dio. Marjan tisak 2004.
Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →